Beli žganci? To je neš Turopoljsko? To se prelije s masti ili špekom, možda vrhnjem, a kak budu bijeli?
Nešto sam pogodila, a nešto nisam, kopala po internetu, al i dalje se nisam snašla pa sam se sa svojom ekipom iz redakcije uputila kod “Babrige”.
Poznati restoran u Velikoj Gorici u kojem kuhačom vlada Tomislav, na kratko se pretvorio u malu školu kuhanja. “Ma kao da je problem napraviti te bele žgance, bit će to za čas savladano!”, razmišljala sam tako na putu do “Babrige”.
I tako, stigli smo u kuhinju, a tamo čekaju veliki lonci, puno krumpira, brašna, ogromna kuhača, posude, mali lonci, ali nigdje “mog špeka”, a ni masti. Mala škola kuhanja, pretvorila se u pravu nauku o “belim žgancima”. Tomislav me oborio u svim disciplinama vezanima za kuhinju i kuhanje, mislila sam da je 13 godina intenzivnog “kućnog” kuhanja za moju obitelj te samog vremena koje sam provela u kuhinji dovoljno za biti “tata-mata”, prevarila sam se dok mi je Tomislav morao držati lonac da bih miješala “obične” žgance, dok su mi se ruke tresle prilikom serviranja i kada sam ostala bez komentara na to kaj znači “trop”.
Ali…na kraju sam se dobro najela, nabila bicepse i još se okušala u obaranju ruku s Tomislavom, koji je bio pravi džentlmen i predao mi titulu najjače ruke u kuhinji kod “Babrige”.
Zavirite u video prilog jer Tomislav i ja super smo se zabavili, a sigurno ću morati još koji put do “škole” kod “Babrige”, kako bih mogla reći da sam stvarno savladala sve o “belim žgancima”.
https://www.youtube.com/watch?v=FpF9Sze9o8M
Komentari
0 Komentara
