Naš Joža veli – Zemla se ne prodaje i ne prazni se štala nigdar!

Josip Huzjak, mladi poljoprivrednik iz Črnkovca blizu Velike Gorice, primjer je mladog perspektivnog poljoprivrednika koji na svome imanju ne dopušta da se tradicija zatre, a o njegovu vrijednu trudu i radu izašao je i članak u Gospodarskom listu kojeg možete pročitati ovdje.

Uspjeh u poljoprivredi danas zahtijeva više od pukog rada na zemlji; to je kombinacija poduzetničkih vještina, marketinških strategija i sposobnosti za inovacije. Mladi poljoprivrednici poput Josipa su ključni za budućnost ruralnih područja, nudeći novi život i perspektivu za održivu i naprednu poljoprivredu.

Josipova priča inspiracija je mnogim mladim ljudima koji razmišljaju vratiti se korijenima i tradicionalnom uzgoju hrane. Njegov primjer pokazuje da je poljoprivreda dinamično i izazovno zanimanje koje nudi prilike za osobni i profesionalni razvoj, uz istovremeno očuvanje prirodnih resursa i tradicije.

Joža, inače šef kuhinje u jednom zagrebačkom restoranu, uz pomoć obitelji obrađuje 20 hektara zemlje, a uz poljoprivredu bave se i uzgojem svinja, pataka, kokoši i gusaka. OPG je osnovala njegova baka prije 24 godine, a prije nešto manje od desetak godina brigu oko zemlje i blaga preuzeo je Josip. Kao i mnogi drugi, i on se susreće s izazovima isplativog plasmana na tržište, ali i klimatskim promjenama.

Cijeli intervju s Jožom možete pročitati ovdje, a u nastavku dijelimo divan tekst pisan ‘srcem’ koji je podijelio na Facebook profilu svog OPG-a Huzjak, a koji prenosimo u cijelosti:

Baba je govorila da se zemlja ne prodaje…ni kad je najgore, kad ne rodi, kad se osuši, kad zabadof pleča ostavljaš. Zemla nisu same penezi kaj z nje pobereš, same račun i paper. Zemla je da vidiš od kud jesi, da zemeš v ruke isti grumen kak su ti i otec i deda kroz prste presejali. Kad te muka stisne da otideš i zvičeš Bogu, tam gde nebo međi sa travom, da olakšaš dušu gde te ništi ne čuje, da zemla sve upije. Da se ispričaš u guvernal traktora, da se iskališ, da se vrneš hiži bolji nego kaj si otišel.

Zemla je da imaš kaj pokazati detetu, da ga nafčiš da zbroji dužinu, fate, rali. Da gledi u oblake jel bu kiše, da nafči da zoranim putem dojde na svoje. Da ima de da vidi zajca, lisicu, čak i srnu. Da mu u radnom kombinezonu pokažeš napušteno gnezdo fazana.

Zemla je da se zna da si tu živel i bil. Da se zmoriš pa da lačen kreneš domom, žmekek od umora, a nekak lakši i sretnejši. Da ne prestaje plot na radost da se otpira. Da se zvuk ne zaboravi, da te imaju po čemu poznati kad cestom ideš. Zemla se ne prodaje, ni kad od nje ostane same drač i šikarje, kuliko pod noftem crnega ima. Tvoja je. Zemla se ne prodaje i ne prazni se štala nigdar. Hiža se ne zatire. Tvoja je.